Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 28. децембра 2022, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15 часова.
Предавач: Ivan Limonchenko, HSE University, Russia
Наслов предавања: THE AANDERAA-KARP-ROSENBERG CONJECTURE AND TORIC TOPOLOGY (part 2/2)
Апстракт: By property of a graph we mean a boolean function on the set of all graphs; it is called invariant if relabelling of vertices of a graph does not change the value of the property on it. In order to check a certain property of a graph, one needs to ask a number of questions about edges of a graph. If a (simple) graph has n vertices, then m=n(n-1)/2 is the maximal possible number of its edges. The Aanderaa-Rosenberg conjecture (now proved) states that there exists a positive constant C such that at least $Cm$ questions are needed to check any (non-trivial) monotonic invariant property. A stronger Aanderaa-Karp-Rosenberg conjecture (still open) asserts that one can always assume C=1 above. The topological approach developed to attack the last conjecture relates it to the study of fixed point sets of finite group actions on cellular spaces.
In this talk, we'll be interested in a version of the Aanderaa-Karp-Rosenberg conjecture, in which one considers all non-trivial monotonic properties. We're going to interpret a monotonic boolean function of m variables as a simplicial complex with m vertices, and then apply the results of Bjorner-Lovasz on algorithmic complexity of polyhedra to the corresponding polyhedral products. Finally, we'll deduce a version of the original Aanderaa-Rosenberg conjecture for non-invariant monotonic properties from the version of the Toral Rank Conjecture proved for moment-angle complexes by Ustinovskii. This new perspective provides new connections between toric topology, theoretical informatics, and probably even artificial intelligence.
The talk is based on the ongoing research project j.w. Anton Ayzenberg and Fedor Vylegzhanin.
Напомена: Састанке семинара је могуће пратити и онлајн. Регистрација за учешће је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ
Уколико сте већ регистровани, предавање можете пратити на следећем линку (након сто се улогујете):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m
Неулоговани корисници могу пратити пренос предавања на овом линку, али не могу постављати питања (осим путем порука) и не улазе у евиденцију присуства:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1
детаљније
Министарство науке, технолошког развоја и иновација је 25. децембра 2022. године расписало Шести позив за укључење талентованих младих истраживача – студената докторских студија у научноистраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и Српска академија наука и уметности и институти чији је она оснивач.
Кроз овај позив биће укључено до 300 младих истраживача, а на позив се могу пријавити млади истраживачи који имају титулу дипломирани-мастер и први пут уписану прву годину докторских академских студија за школску 2022/2023. годину на акредитованој високошколској установи у Републици Србији.
Текст позива са обрасцем пријаве могу се преузети на сајту Министарства:
https://nitra.gov.rs/tekst/456/s-e-s-t-i-p-o-z-i-v-talentovanim-mladim-istrazivacima.php
у којима су наведени услови учешћа, начин пријаве, као и потребна документација.
Рок за подношење пријаве је 17. јануар 2023. године
детаљније
Расписани су конкурси за награде Математичког института САНУ за студенте основних, мастер и докторских студија. Рок за подношење предлога је 24. март 2023. Више информација може се наћи на сајту Математичког института у оквиру рубрике Вести.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 28. децембра 2022, са почетком у 18 часова у сали 301ф Математичког института САНУ. У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику.
Предавач: Владимир Драговић, Универзитет Тексаса у Даласу, МИ САНУ
Наслов предавања: ОРТОГОНАЛНЕ И ЛИНЕАРНЕ РЕГРЕСИЈЕ, МОМЕНТИ ИНЕРЦИЈЕ, И КОНФОКАЛНЕ КВАДРИКЕ
Апстракт: Циљ нам је да истакнемо и развијамо мостове између статистике, механике и геометрије. Повезујемо конфокалне праменове квадрика и моменте инерција са ортогоналном и линеарном регресијом. За задати систем тачака у к-димензионом простору, који не припадају ниједној афиној хиперравни, конструишемо конфокални прамен квадрика са следећим својствима:
- Све хиперравни у односу на које задати систем тачака има једнаке моменте инерције су тангенте на једну те исту квадрику из прамена.
- За било коју тачку П, међу хиперравнима које је садрже, најмањи момент је у односу на тангенту на квадрику која садржи П, којој одговара највећа Јакобијева координата. Највећи момент је у односу на тангенту на елипсиод из конфокалног прамена квадрика, који садржи П. Оба резултата представљају уопштења фундаменталног Пирсоновог резултата којим је заснована ортогонална регресија. Наводимо примену добијених резултата у природним примерима у статистици модела са мерним грешкама (EIV) и рестрикованој регресији. У конструкцији конфокалног прамена квадрика користимо тачке у којима је елипсоид инерције симетричан. Предавање је засновано на заједничком раду са Бориславом Гајићем.
Напомена: Предавања на Семинару можете уживо пратити преко линка https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YfY2cZTcN3YwGqFjc
Уколико желите и да учествујете у дискусији, неопходна је регистрација на следећем линку https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/o9cuDZYqrq7jvFxw8
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 28. децембра 2022, са почетком у 19 часова.
Предавачи:
др Петар Величковић, DeepMind
др Татјана Давидовић, Математички институт САНУ Београд
др Бранислав Кисачанин, Nvidia; Institute br.ai.ns
др Филип Марић, Математички факултет, Универзитет у Београду
др Зоран Огњановић, Математички институт САНУ Београд
др Павле Суботић, Microsoft
Наслов предавања: САСТАНАК АИ СЕМИНАРА ПОСВЕЋЕН ДИСКУСИЈИ О ПРАВЦИМА РАЗВОЈА И ОТВОРЕНИМ ПРОБЛЕМИМА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
На крају састанка организоваће се разговор о наставку АИ иницијативе.
Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. децембра 2022, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Милица Јанковић, Универзитет у Београду - Електротехнички факултет
Наслов предавања: ПРЕДНОСТИ ФИЗИОЛОШКИХ ПРИСТУПА ЗА РАНУ ДИЈАГНОЗУ ДИСЛЕКСИЈЕ
Апстракт: Рани скрининг тешкоћа у читању (дислексије) има значајан утицај на образовне, социјалне и емоционалне аспекте деце. Постоје различити тестови и евалуациони протоколи који помажу у раној дијагнози дислексије. Они су категорисани у методе засноване на папиру (укључујући дигитализоване батерије тестова) и приступе засноване на биомаркерима (неуроимиџинг, праћење покрета очију, електроенцефалографија (ЕЕГ), варијабилност срчаног ритма, електродермална активност). Методологије засноване на физиолошким мерењима нуде објективне критеријуме за процену дислексије. Међутим, не постоји стандардизован и широко коришћен протокол за дијагностику дислексије. Развој одевних технологија је омогућио да се истовремено мултимодално снимају различити физиолошки сигнали чиме се отварају нове
могућности у домену препознавања образаца дислексичних субјеката наспрам недислексичних субјеката. Предавање ће дати преглед физиолошких концепата примењених на препознавање дислексије, укључујући мултимодалне физиолошке приступе. На крају, биће размотрени будући трендови у персонализованој превенцији и третману дислексије.
Напомена: Састанак Семинара се може пратити на даљину преко линка https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
За активно учешће неопходна је регистрација преко линка: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. децембра 2022, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: Ђорђе Савић, научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду
Наслов предавања: СЕЛЕКЦИЈА КВАЗАРА ПОМОЋУ МАШИНСКОГ УЧЕЊА НА ПРИМЕРУ БУДУЋЕГ ПРОЈЕКТА LSST
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. децембра 2022, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15 часова.
Предавач: Ivan Limonchenko, HSE University, Russia
Наслов предавања: THE AANDERAA-KARP-ROSENBERG CONJECTURE AND TORIC TOPOLOGY (part 1/2)
Апстракт: By property of a graph we mean a boolean function on the set of all graphs; it is called invariant if relabelling of vertices of a graph does not change the value of the property on it. In order to check a certain property of a graph, one needs to ask a number of questions about edges of a graph. If a (simple) graph has n vertices, then m=n(n-1)/2 is the maximal possible number of its edges. The Aanderaa-Rosenberg conjecture (now proved) states that there exists a positive constant C such that at least Cm questions are needed to check any (non-trivial) monotonic invariant property. A stronger Aanderaa-Karp-Rosenberg conjecture (still open) asserts that one can always assume C=1 above. The topological approach developed to attack the last conjecture relates it to the study of fixed point sets of finite group actions on cellular spaces.
In this talk, we'll be interested in a version of the Aanderaa-Karp-Rosenberg conjecture, in which one considers all non-trivial monotonic properties. We're going to interpret a monotonic boolean function of m variables as a simplicial complex with m vertices, and then apply the results of Bjorner-Lovasz on algorithmic complexity of polyhedra to the corresponding polyhedral products. Finally, we'll deduce a version of the original Aanderaa-Rosenberg conjecture for non-invariant monotonic properties from the version of the Toral Rank Conjecture proved for moment-angle complexes by Ustinovskii. This new perspective provides new connections between toric topology, theoretical informatics, and probably even artificial intelligence.
The talk is based on the ongoing research project j.w. Anton Ayzenberg and Fedor Vylegzhanin.
Напомена: Састанке семинара је могуће пратити и онлајн. Регистрација за учешће је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ
Уколико сте већ регистровани, предавање можете пратити на следећем линку (након сто се улогујете):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m
Неулоговани корисници могу пратити пренос предавања на овом линку, али не могу постављати питања (осим путем порука) и не улазе у евиденцију присуства:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 23. децембра 2022, у сали 718 Математичког факултета са почетком у 11 часова.
Предавач: Бојана Тодић, Математички факултет Универзитета у Београду
Наслов предавања: НЕКЕ НОВЕ ВАРИЈАНТЕ ПРОБЛЕМА САКУПЉАЊА КУПОНА
Апстракт:
У оквиру предавања биће приказано неколико различитих уопштења проблема сакупљања купона. Комбинаторни проблем сакупљања купона појављује се у литератури од 60-их година прошлог века, а и даље представља активно поље истраживања. Излагање представља приказ досадашњих научних резултата.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. децембра 2022, у сали 840 Математичког факултета са почетком у 14.15.
Предавач: Филип Броћић, Универзитет у Монтреалу
Наслов предавања: RIEMANNIAN DISTANCE AND SYMPLECTIC EMBEDDINGS TO COTANGENT BUNDLE
Апстракт: In the talk, we will give bounds on the Lagrangian version of Gromov width inside of unit disc-bundle D^*N relative to zero section N. As a corollary of this bound result, we define a distance D_W on Lagrangian L in a symplectic manifold (M,ω) associated to symplectic properties of it's Weinstein neighborhood W. Distance D_W is defined using relative symplectic embeddings to W. It is equivalent to any distance d_g on L coming from a Riemannian metric g. The main result of the talk relates a length of a curve on the zero section N of T^*N with respect to D_W to the usual length coming from Riemannian metric g in the case when Weinstein neighborhood W is the unit-disc bundle D^*N.
детаљније
