Универзитет у Београду сваке године награђује по један најбољи научноистраживачки и стручни рад студената из сваке групације факултета, израђен у претходној календарској години. На седници Сената 19. фебруара 2020, донета је одлука о расписивању Конкурса за доделу награда за најбољи научноистраживачки и стручни рад студената у 2019. години.
Текст конкурса
Правилник о награђивању студената може се наћи на страници
http://bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/univ-propisi/PravilnikONagradjivanjuStudenata.pdf
Првобитни рок за пријаву радова је био утврђен Конкурсом (30. март 2020), а рок за достављање пријављених радова Универзитету био је 2. април 2020.
Међутим, због ванредног стања у земљи, Ректорски колегијум Универзитета у Београду донео је одлуку о продужењу рока за подношење пријава на конкурс, тако да рок за пријаву истиче 15. јуна 2020.
С обзиром на продужење рока, молимо заинтересоване студенте да радове, у штампаном и електронском облику, доставе проф. др Зорици Станимировић најкасније до 10. јуна 2020.
Позивамо студенте Математичког факултета да се пријаве на овај Конкурс.
Подсећамо да је награду за најбољи научноистраживачки и стручни рад студената за 2017. годину у групацији природно-математичких наука добио наш студент Андрија Костић.
Такође, подсећамо да се дипломски, семинарски и други студентски радови који представљају наставну обавезу, не могу подносити на конкурс. Награђени радови се штампају у посебном зборнику, чији је уредник проректор за науку и објављују се на интернет страници Универзитета.
Евентуална питања у вези са Конкурсом могу се послати на
zoricast[ат]matf.bg.ac.rs.
детаљније
У складу са рестриктивним мерама Владе Републике Србије и препорукама Универзитета у Београду, почев од 23. марта 2020. године, Студентска служба ће издавати документа у папирној форми, само у случају када је то неопходно и нужно.
детаљније
Почев од понедељка 23. 3. 2020. године, студентима Математичког факултета биће омогућено учење на даљину комбинацијом следећих активности:
1. комуникација путем е-порука;
2. постављање писаног или видео материјала;
3. коришћење апликација за интерактивне часове, по важећем распореду часова.
За већину предмета, детаљне информације о организацији наставе у ванредним околностима, студенти већ могу наћи на интернет странама предметних наставника.
Да би настава на даљину била успешно реализована, неопходно је да студенти и наставници редовно прате електронску пошту и обавештења на сајту Математичког факултета. Молимо за стрпљење и разумевање, јер су овакви видови наставе нови за многе наставнике и студенте.
Свима желимо успешан наставак школске године, с надом да ћемо ускоро пребродити ову невољу.
детаљније
Почев од понедељка 23. 3. 2020. године, студентима Математичког факултета је омогућено учење на даљину комбинацијом следећих активности:
1. комуникација путем е-порука;
2. постављање писаног или видео материјала;
3. коришћење апликација за интерактивне часове, по важећем распореду часова.
детаљније
Почев од 15. 3. 2020. године, рад на Математичком факултету је потпуно прилагођен условима ванредног стања.
детаљније
Бројеви телефона фиксне мреже (011) објављени на сајту факултета неће бити доступни за време ванредног стања. Сваког радног дана, у периоду од 9 до 13 сати, су активни следећи контакти:
Студентска служба:
телефон 064 865 0003, е-адреса studentska[at]matf.bg.ac.rs
Односи са јавношћу и опште информације:
телефон 064 865 0085, е-адреса pr[at]matf.bg.ac.rs
детаљније
На основу одлуке Извршног одбора МИ САНУ од 12. марта 2020. године, због здравствене ситуације проузроковане ширењем вируса Covid 19, отказани су сви најављени семинари на МИ САНУ почев од 13. марта до 30. априла 2020. Нови термини планираних предавања биће накнадно објављени.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 20. марта 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.
Предавач: Тања Давидовић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: МАТХЕУРИСТИКЕ-ХИБРИДИ ИЗМЕЂУ МЕТАХЕУРИСТИЧКИХ И ЕГЗАКТНИХ МЕТОДА
Апстракт:
Проблеми оптимизације се обично формулишу у облику мешовитих целобројних програма (Mixed Integer Programs, MIP) и решавају се различитим егзактним решавачима (CPLEX, Gurobi, итд.). Међутим, за већину реалних инстанци проблема егзактне методе захтевају превише времена и меморије, па се обично уместо њих примењују метахеуристике. Оне представљају уопштене алгоритме за оптимизацију дате циљне функције итеративним генерисањем нових или побољшањем постојећих решења. Уопштеност подразумева да се у опису метахеуристичког алгоритма не користе априори знања о конкретном проблему оптимизације, већ се они дефинишу као скуп корака (рецепт) о томе како треба манипулисати решењима проблема у циљу добијања што квалитетнијих коначних резултата. Самим тим омогућена је примена ових метода на различите оптимизационе проблеме, али је њихова велика мана што не могу да гарантују квалитет коначних решења. Међу уопштеним хеуристикама, посебно место заузимају 0-1 MIP методе, тзв. матхеуристике. Ове методе су хибриди између метахеуристичких метода и егзактних решавача за MIP проблеме. Главна идеја која се крије иза ове хибридизације је декомпозиција полазног проблема тако што се употребом метахеуристичких правила генеришу потпроблеми који се онда решавају егзактним решавачем. У оквиру предавања детаљно ће бити приказане три методе из литературе код којих се као метахеуристика користи метода променљивих околина (или њене варијације). То су гранање кроз променљиве околине (Variable Neighborhood Branching, VNB,), метода променљивих околина са декомпозицијом за 0-1 MIP (Variable Neighborhood Decomposition Search for 0-1 MIP, VNDS-MIP) и метода претраге околина променљивим интензитетом (Variable Intensity Neighborhood Search, VINS). Најважнија особина матхеуристика је што се, под одређеним условима, могу сматрати егзактним методама.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 17. марта 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.
Предавач: Проф.др Рајко Буквић, научни саветник у пензији
Наслов предавања: ЦИТАТНА АНАЛИЗА, НАУКОМЕТРИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ И АЛТМЕТРИКА
Апстракт:
У раду су приказани основни појмови и основне метрике (статистике) које се користе у наукометријским анализама научне продукције. Најпре се дефинише појам цитирања, на коме се све те анализе по правилу заснивају, а затим је дат преглед различитих импакт-фактора – IF2, IF5, h-индекс, g-индекс итд. (за ауторе, публикације и институције) и ајгенфактора (eigenfactor), као најзначајнијих библиометријских показатеља који се у тим анализама користе. Као репрезентативне базе истакнуте су, поред уобичајених и најчешће коришћених Web of Science, Scopus и сл., такође и SSRN, RePEc, као изузетно значајне за истраживаче из области друштвено-хуманистичких, односно економских наука. Посебно се указује на избор и ограничења база у којима су релевантни извори представљени, с обзиром на њихов обухват (неславан пример српске базе SCIndeks). На крају рада приказани су и основни појмови и показатељи алтметрике, као новије области, у којој се поред стандардних показатеља користе и спомињање на блог постовима, број читања на Mendeley-у, „шеровања” на Facebook-у, и твитови, а у неким случајевима и помињања у водећим медијима и политичким (државним) документима.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 12. марта 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.
Предавач: Тијана Шукиловић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: ХАЈЗЕНБЕРГОВА ЕКСТЕНЗИЈА
Апстракт:
У предавању ће бити представљена конструкција којом се n-димензиона Лиова алгебра проширује за две димензије тако да је једна нова не-нула Лиова заграда управо Хајзенбергова. Може се покажати да је овакво проширење такође Лиова алгебра. Ова конструкција је у нешто опширнијем облику први пут описао Mabarakzyanov 1963. године у раду којем класификује решиве Лиове алгебре нижих димензија. У недостатку бољег термина, конструкцију ћемо назвати Хајзенбергова екстензија. У предавању ће бити разматрана специјална својства које имају алгебре добијене описаном екстензијом, а посебна пажња ће бити посвећена 4-димензионом случају.
детаљније
