Одељење за механику, 20. фебруар 2013.

• 18. Фебруар, 2013
• Коментари (0)

Наредни састанак Одељења за механику биће одржан у уторак, 20. фебруара 2013. у 18 часова, сала 301ф, Математички институт, САНУ.

Предавач: Ненад Филиповић, Факултет инжењерских наука, Универзитет у Крагујевцу

Наслов предавања: КОМПЈУТЕРСКО МОДЕЛИРАЊЕ ФОРМИРАЊА И РАСТА ПЛАКА У КРВНИМ СУДОВИМА И УТИЦАЈ ЗАГРЕВАЊА СТЕНТА НА ПРОЦЕС РЕСТЕНОЗЕ

Садржај: Атеросклероза је узрок број један смртности у свету. У предавању биће приказан тродимензионални компјутерски модела плака у артерији.

Такође, биће анализирана и уградња стента и утицај расподеле температуре приликом загревања стента у крајњем положају у уградњи. Тродимензионално струјање флуида је описано Навијер Стоксовим једначинама и једначином континуитета.

Пренос масе унутар лумена и кроз артеријски зид је спрегнуто са струјањем крви и моделирано конвективно-дифузним једначинама. Транспорт липопротеина мале густине (low density lipoproteins, LDL) у лумену крвног суда и кроз артеријски зид је спрегнуто са Кедем-Кацалски једначинама. Инфламаторни процес је моделиран са три додатне реакционо-дифузне парцијално-диференцијалне једначине. Коришћена је интеракција solid-fluid за процену распореда ефективног напона.

Направљена је корелација између функција раста запремине плака и смичућег напона флуида и ефективног напона у артеријском зиду. Одабрана су два пацијента са резултатима значајног развоја плака мерених магнетном резонанцијом. Прогресија развоја запремине плака је фитована са три различита времена, почетно стање, после три и дванаест месеци. Фитовање параметера је урађено коришћењем нелинеарне методе најмањих квадрата.

Резултати показују да је максимални ефективни напон у артеријском зиду непосредно на местима где је најмања дебљина артеријског зида. Максимална температура стента приликом загревања даје оптималну температуру од 45ºC и 48ºC за околно ткиво и ћелије глатких мишића. Ови резултати показују да технологија загревања уграђеног стента може утицати на спречавање рестенозе.