Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у петак, 23. априла 2021. са почетком у 14:15.
Предавач: András József Tóbiás, TU Berlin
Наслов предавања: INFECTION DYNAMICS IN THE PRESENCE OF VIRUS-INDUCED DORMANCY
Апстракт:
We investigate a stochastic population model for the infection dynamics of viruses and their microbial hosts when the latter are able to enter with positive probability into a dormant state upon contact with virus particles, thus evading infection. Our work extends the ODE-based approach of Gulbudak and Weitz (2016) to the stochastic individual based scenario, thus taking into account stochastic fluctuations in host- and virus population when their frequencies are low, and also explicitly incorporate a virus reproduction mechanism so that the long-term behaviour of the system can be investigated.
In our analysis, we identify the probability and time of invasion of the epidemic. We show that a positive probability of survival (persistence) of the epidemic is equivalent to the existence of a coexistence equilibrium for the underlying dynamical system. In certain cases, this system exhibits a Hopf bifurcation: If the amount of viruses produced by a single infected cell is high enough, the coexistence equilibrium loses its stability, and numerical results suggest that the system converges to a periodic solution. This is a variant of the "paradox of enrichment" phenomenon observed in predator-prey type Lotka-Volterra systems. However, for an infection with a sufficiently low mortality rate, such a bifurcation does not occur.
An important finding is that the presence of contact-mediated dormancy somewhat paradoxically enables the host population to maintain high equilibrium sizes (resp. fitness) while still being able to exclude a persistent infection, which is not possible in similar systems without dormancy, where high fitness correlates with high risk of the emergence of a persistent infection. The subject of this talk is joint work with J. Blath.
Детаљи приступа:
Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
Уколико желите само да гледате предавање, без могућности активног учешћа, пренос је доступан на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/J6zEMJyMSoAbTMMX7
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 21. априла 2021. са почетком у 18:15. Милана Грбић, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци.
Наслов предавања:
РАЧУНАРСКЕ МЕТОДЕ ПАРТИЦИОНИСАЊА И ГРУПИСАЊА У БИОЛОШКИМ МРЕЖАМА (резултати истраживања из докторске дисертације)
Апстракт:
У докторској дисертацији "Рачунарске методе партиционисања и груписања у биолошким мрежама" разматрано је неколико проблема дефинисаних над биолошким мрежама, који су рјешавани оптимизационим методама и методама машинског учења. Рјешавани су сљедећи проблеми: партиционисање ријетких биолошких мрежа на k-plex подмреже (engl. Maximum Edge-weight k-plex Partitioning Problem - Max-EkPP ), предвиђање улоге метаболита у метаболичким реакцијама, партиционисање биолошких мрежа на високо повезане компоненте (енгл. Highly Connected Deletion problem – HCD) и идентификација значајних група протеина додавањем нових грана у тежинску мрежу протеинских интеракција (енгл. protein-protein interaction – PPI). Рачунарски најзахтјевнија фаза посљедњег разматраног проблема укључује проблем одређивања минималног броја додатних PPI, које треба укључити у PPI мрежу, да би познати протеински комплекси, посматрани као подграфови у тој мрежи, били повезани. За разматране проблеме су анализирани и развијани одговарајући математички модели, који су даље рјешавани различитим рачунарским методама. Поред рјешавања наведених проблема са рачунарског аспекта, у дисертацији се истражује даља примјена добијених резултата у областима биологије и биохемије, као и интеграција резултата унутар постојећих биоинформатичких алата.
Информације о предавачу: Доц. др Милана Грбић је наставник на Студијском програму за математику и информатику, Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци (www1, www2).
Линк за приступ:
https://matf.webex.com/matf/j.php?MTID=med012551fae4f419355c825b9c963255
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. априла 2021. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.
Предавач: Никола Мутавџић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ОСОБИНЕ КЛАСА ХОЛОМОРФНИХ ФИКЦИЈА, ВЕЗАНЕ ЗА ЏЕКОВУ И ШВАРЦОВУ ЛЕМУ (JACK'S AND SCHWARZ'S LEMMA)
Апстракт:
У овом излагању ће бити речи о расту функција које припадају класи холоморфних, $\alpha$-звездастих функција, као и извесних уопштења ове класе. Након тога биће представљено уопштење метода коришћеног у доказу ових резултата, који ћемо назвати приступ коришћењем Џекове леме. Из овог резултата, иницијални резултат везан за звездасте функције искрсава као специјалан случај. У завршници ће бити приказани примери конкретних горњих и доњих ограничења раста извесних класа холоморфних функција, који се базирају на принципу субординације.
Напомена: Моле се заинтересовани да свој долазак на предавање најаве мејлом на mehanika@turing.mi.sanu.ac.rs.
Током састанака је неопходно поштовање прописаних мера заштите.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 21. априла 2021. од 19 до 20 часова.
Предавач: др Бранислав Кисачанин, Nvidia + Institut br.ai.ns
Наслов предавања: РАЧУНАРСКЕ АРХИТЕКТУРЕ ЗА AI/ML: КАДА ЈЕ КОЈА НАЈБОЉА?
Апстракт:
У овом предавању ћемо се позабавити питањем са којим се суочава већина AI/ML истраживача, о томе која је рачунарска архитектура оптимална за проблем који решавају. Да ли је то GPU, CPU, FPGA, DSP, ASIC или нешто сасвим ново? Можемо ли AI да применимо на паметном телефону? Питања има много а правих одговора мало чак и на Гуглу.
Напомена: Регистрациона форма за учесће и линк за пристуо предавању ако сте већ регистровани:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Уколико желите само да гледате предавање без могућности активног учешћа, пренос ће бити доступан на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у уторак, 20. априла 2021. са почетком у 14:15.
Предавач: Бранка Родић, Висока здравствена школа струковних студија у Београду
Наслов предавања: ENHANCING SMART HEALTHCARE IN DENTISTRY: AN APPROACH TO MANAGING PATIENTS’ STRESS
Апстракт:
This lecture presents a model of a smart healthcare service for stress management in dental patients during the interventions. The main goal is to provide dental clinics with a model that enables introducing a stress management service into everyday practice and provides patients with a better experience in a typically stressful situation. The approach is based on employing wearable sensors for monitoring physiological parameters, and a mobile application for progressive muscle relaxation therapy. Dental patients who participated in the study were divided into experimental and control groups. Participants from the experimental group were treated with progressive muscle relaxation through mobile health application with audio content, and patients from the control group were not exposed to any relaxation method. Heart rate was measured in both groups through three test phases: pre-intervention, intervention, and post-intervention. Evaluation of the anxiety level was performed using the STAI test. Results show that the measured heart rate in the post-intervention phase is lower than in the intervention phase in both testing groups, as well as in the pre-intervention phase. STAI scores were significantly higher in the control group through all test phases. The research found that the proposed system applied to dentist patients may relieve their anxiety symptoms and decrease stress level, which improves the patients’ experience and leads to higher patients’ satisfaction.
Напомена:
Због тренутне епидемиолошке ситуације, предавања се могу пратити искључиво на даљину преко линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
детаљније
Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) организује студију са циљем да се испита миграција академских грађана Србије ради професионалног усавршавања или запослења у иностранству.
Ради предлога за побољшања стратегије за спречавање “одлива мозгова”, анализираћемо који су разлози научника и наставника са института и факултета у Србији за одлазак у иностранство, да ли постоји сарадња дијаспоре са научно-истраживачким институцијама у Србији и који су најчешћи мотиви за повратак и развој каријере у Србији.
Попуњавање упитника не траје дуже од 5 минута, а то можете урадити најкасније до 30.04.2021.
Упитницима се може приступити путем следећих линкова, у зависности од циљне групе:
А) Истраживачи и универзитетски наставници који привремено или трајно раде у иностранству, као и повратници из иностранства који су тамо провели више од годину дана.
Линк за приступ упитнику.
Б) Истраживачи и универзитетски наставници који нису до сада одлазили на рад у иностранство или су тамо радили и усавршавали се краће од годину дана.
Линк за приступ упитнику.
детаљније
Имајући у виду да Еразмус+ програм у област образовања, обука, младих и спорта од 2021. започиње нови седмогодишњи период реализације, Универзитет у Београду ће организовати онлајн сесије, како би се
заинтересовани учесници ближе информисали о могућностима учествовања у пројектима Еразмус + програма и упознали са процедурама пријаве пројеката на Универзитету у Београду. Онлајн сесије биће одржане у периоду од 20. до 22. априла 2021. године.
Пријављивање заинтересованих учесника се врши искључиво путем формулара за регистрацију до 18. априла 2021, путем линка http://bg.ac.rs/sr/saradnja/prijava-erasmus.php
Прелиминарна агенда
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 14. априла 2021. са почетком у 15 часова.
Предавач: Дмитриј Стољаров
Наслов предавања: "ОШТРЕ" ВЕРЗИЈЕ ЏОН-НИРЕНБЕРГОВЕ НЕЈЕДНАКОСТИ, ПОВЕЗАНИ ПРОБЛЕМИ И БЕЛМАНОВЕ ФУНКЦИЈЕ
Апстракт:
У предавању ће бити објашњено како се оптималне константе у Џон-Ниренберговим неједнакостима могу потражити коришћењем идеја из оптимизације случајних процеса. Свака од ових неједнакости има одговарајући екстремални проблем, чије решење води ка тачним константама у полазној неједнакости. Решење екстремалног проблема (Белманова функција) може се описати као решење дегенерисане Монж-Ампереове једначине која задовољава додатне услове конвексности. Ова класа граничних проблема је нова и интересантна и сама за себе. Кореспонденција ради и у обратном смеру-срачунате Белманове функције помажу и у решавању екстремалних проблема у теорији мартингала.
Линк за приступ предавању:
https://us02web.zoom.us/j/6636215428?pwd=bllJSTUvZ0E5MjhkMkxYa3RYYzZpQT09
Meeting ID: 663 621 5428
Passcode: 7h6KR1
детаљније
Позивају се студенти да се пријаве за учешће у програму „Кадар да будем кадар” који ће се реализовати од 20. до 27. априла 2021.године онлајн.
Овај програм обухвата серију тренинга меких вештина које држе искусни предавачи из успешних компанија и други професионалци из области управљања и развоја кадрова. Поред тренинга који ће студентима помоћи да поставе темеље личног бренда, током програма студенти ће моћи да унапреде вештине комуникације и презентационе вештине, а радиће и на развоју моћи критичког мишљења и решавања пословних проблема. Програм је намењен студентима завршних година основних и мастер студија, као и дипломираним студентима Универзитета у Београду (до 2 године након дипломирања). У потпуности је бесплатан и ове године ће се по први пут одржати онлајн.
Пријавите се најкасније до 17. априла у 18.00 часова на линку. Више информација можете пронаћи на сајту Центра за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у петак, 16. априла 2021. са почетком у 12 часова.
Предавач: Никола Велов, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: ТЕОРИЈА СХЕМА И ПРИМЕНЕ У АЛГЕБАРСКОЈ ТЕОРИЈИ БРОЈЕВА
Апстракт:
Гротендикова теорија схема сматра се једним од највећих достигнућа математике 20. века. Геометријски објекти као што су глатке или тополошке многострукости састоје се из тополошког простора и прстена функција одговарајуће класе на сваком отвореном скупу.Теорија схема почиње давањем овакве структуре произвољном прстену. За прстен R се дефинише његов спектар Spec(R), који се као скуп састоји из свих простих идела прстена R и са собом носи топологију Зариског. Ово омогућава дефинисање снопа (енг. sheaf) прстена на спектру и тако добијамо афину схему. На овај начин можемо геометријски да посматрамо објекте као што су цели бројеви или Гаусови цели бројеви Z[i]. На предавању ћемо приказати неколико примера схема и објаснити везу са алгебарском теоријом бројева. На пример, афина схема Spec(Z[i]) садржи информацију о рамификацији простих бројева у Z[i]. Бројеве можемо посматрати као "функције" на спектру. Илустоваћемо и везу Дедекиндових домена са алгебарским кривама.
Линк за приступ предавању:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CihYM6Nratzix7c8G
детаљније
