Математички факултет

Александра Костић, Извештај комисије о оцени докторске дисертације и докторска дисертација

• 18. Јануар, 2021
• Коментари (0)

Детаљније

Семинар за геометрију и примене, 21. јануар 2021.

• 18. Јануар, 2021
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 21. јануара 2021, у сали 821 Математичког факултета са почетком у 17:15.
Предавач: Тијана Шукиловић, Математички факултет Универзитета у Београду

Наслов предавања: СУБ-РИМАНОВЕ СТРУКТУРЕ НА ЛИЈЕВИМ ГРУПАМА

Апстракт:
Под суб-Римановом многострукошћу подразумевамо тројку $(M, \Delta, g)$, где је $M$ повезана глатка многострукост димензије $n$, $\Delta$ глатка дистрибуција константног ранга $r<n$ и $g$ Риманова метрика на $\Delta$.
Претпостављамо да дистрибуција $\Delta$ задовољава Hörmander-ов услов: Лијева алгебра генерисана векторима тангентним на дистрибуцију у свакој тачки разапиње тангенти простор многострукости. Под овим условом, на $M$ је дефинисана природна структура метричког простора са Carnot–Carathéodory-јевим растојањем, које је коначно и непрекидно.
Суб-Риманова структура на Лијевој групи је лево-инваријантна ако су њена дистрибуција и скаларни производ инваријантни при дејству групе левим транслацијама. Лево-инваријантна дистрибуција јединствено је одређена дводимензионим подпростором одговарајуће Лијеве алгебре.
Лево-инваријантне структуре су основни примери суб-Риманових многострукости и почетна тачка за проучавање и разумевање
суб-Риманове геометрије.

Напомена: Састанак Семинара биће могуће пратити и онлајн, преко Webex платформе.
Детаљи онлајн приступа:
Meeting link:
https://matf.webex.com/matf/j.php?MTID=mb567d186f7c1ef9495dafcc3e2b148af
Meeting number (access code): 174 382 3473
Meeting password: 9bqY7rAv26C

Стипендије Владе Републике Словачке за академску 2021/2022.

• 14. Јануар, 2021
• Коментари (0)

Министарство просвете, науке, истраживања и спорта Републике Словачке расписало је конкурс за следеће стипендије:
- Стипендије у трајању од 3 до 10 месеци и то за основне, мастер, докторске студије као и за студијски истраживачки боравак;
- Стипендије за Летњу школу словачког језика која се одржава у августу месецу 2021. године (4 стипендије).

Рок за пријаву је 5. март 20121. Пријављивање се врши слањем целокупне документације на следећу адресу:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Немањина 22-26,
Сектор за високо образовање, крило Ц, 6. спрат, канцеларија бр. 24
Са назнаком : За конкурс „Стипендије Владе Републике Словачке за
академску 2021/2022. годину“.

Више инфромација  може се наћи на следећој страници:
https://www.minedu.sk/scholarships-offered-within-the-framework-of-bilateral-programs-of-cooperation-for-20212022/

Представљање извештаја о урађеној докторској дисертацији кандидата Мирка Спасића, 15.01.2021. године.

• 11. Јануар, 2021
• Коментари (0)

Представљање извештаја о урађеној докторској дисертацији „Моделовање упитних језика са применама у рефакторисању и оптимизацији кода“, кандидата Мирка Спасића биће одржано у петак, 15.01.2021. године у Светог Николе 39, учионица 153, са почетком у 12.00 часова.

&бдqуо;Nature Astronomy&лдqуо; објављује чланак нашег професора

• 30. Децембар, 2020
• Коментари (0)

У овогодишњем октобарском издању престижног часописа "Nature Astronomy", који је део Nature издавачке групације, изашао је чланак др Дејана Урошевића, редовног професора на нашој Катедри за астрономију.

Чланак "Determining the evolutionary status of supernova remnants" се бави проценом еволутивне фазе остатака супернових. Супернове су експлозије звезда које иза себе остављају спектакуларне остатке, светлеће маглине које се шире међузвезданим простором и обогаћују га тежим хемијским елементима. Супернове су значајни феномени будући да представљају стандардне свеће неопходне за проверу теорија настанка и еволуције космоса.  

Процена старости, односно еволутивне фазе остатка супернове је захтеван задатак. У презентованом чланку, професор Урошевић приказује методе како се помоћу радио-астрономских посматрања може на релативно директан начин утврдити еволутивна фаза новооткривених остатака супернових.

Научници са Катедре за астрономију се истраживањима остатака супернових интензивно баве пар последњих деценија. У те сврхе реализована су посматрања на великим телескопима широм света, као што су 6-метарски оптички телескоп на Кавказу у Русији или радио-интерферометар од 27 радио-антена у Новом Мексику, у Сједињеним Америчким Државама. Истраживачка група на челу са професором Урошевићем, постиже светски значајне и примећене резултате, о чему сведочи и последњи чланак у једном од издања "Nature" издавачке групације.

Линк ка објављеном чланку:
https://www.nature.com/articles/s41550-020-01228-5



Снимак Краб маглине начињен телескопом Миланковић на Астрономској станици Видојевица код Прокупља (посматрања  и обрада – Драгана Илић и Исидора Јанков, Катедра за астрономију, Математички факултет Универзитета у Београду).

Дан Математичког факултета

• 25. Децембар, 2020
• Коментари (0)

Математички факултет Универзитета у Београду 20. децембра 2020. године пуни 147 година од оснивања.
 Прва Катедра за математику основана је управо 20. децембра 1873. године на Великој школи на тадашњем природно-математичком одсеку Филозофског факулета.
  У току протекле године, успешно је реализована настава упркос уведеним ванредним мерама уз велико залагање свих запослених. Успешно смо се прилагодили новим условима рада, настављена је реализација текућих научних пројеката, научних семинара и одржано више међународних конференције.
  Нажалост, због неповољне епидемиолошке ситуације изаизване пандемијом вируса Covid 19, ове године нећемо моћи да се дружимо и да обележимо Дан Факултета на традиционалан начин, уз Свечану академију.

Математички факултет је ове године део средстава намењен за Свечану академију употребио у добротворне сврхе. Од Удружења Храбриша, које прикупља средства за лечење болесне деце је наручен један део промотивног материјала на коме ће бити одштампан лого Факултета и лого Удружења. На тај начин смо дали свој допринос лечењу деце оболеле од тешких болести.

Добитници јубиларних награда у 2020. години су:

За 10 година

др Иван Димитријевић - доцент
др Александар Картељ - доцент
др Марија Микић - доцент
др Стефан Мишковић - доцент
др Нина Радојичић Матић - доцент
Маша Ђорић - асистент
Милош Ђорић- асистент
Мирјана Маљковић - асистент
Маја Рославцев - асистент

За 20 година

проф. др Зорица Станимировић - редовни професор
проф. др Јелена Катић - ванредни професор
проф. др Зоран Станић - ванредни професор
Јасмина Добрић - самостални стручно-технички сарадник за рад у рачунарској лабораторији - администратор мреже
Бранкица Ђурић - самостални стручно-технички сарадник за рад у рачунарској лабораторији - вебдизајнер



За 30 година

проф. др Зоран Петровић - редовни професор
Радивој Протић - самостални стручно-технички сарадник за рад у рачунарској лабораторији - сениор софтвер програмер
Смиља Лазић - спремачица
Вукашин Мијић - чувар

Најбољи студенти у 2020. години су:

Студент генерације

Милица Ђукић
Матија Срећковић

Најбољи дипломирани студенти основних студија

Момир Аџемовић
Лука Вукелић
Јован Миленковић
Огњен Милинковић
Стефан Митровић
Никола Садовек
Данило Тошовић

Најбољи дипломирани студенти мастер студија

Милан Алимпић
Душица Браловић
Жикица Лукић

Најбољи студенти 4. године основних студија

Никола Велов
Данијел Ђорђевић
Милоје Јоксимовић
Филип Ковачевић

Најбољи студенти 3. године основних студија

Урош Миленковић
Лука Перовић
Лазар Радојевић

Обавештење о расписивању конкурса-децембар2 2020.

• 24. Децембар, 2020
• Коментари (0)

Детаљније

Списак тема мастер радова одобрених на 377. седници ННВ-а (електронској седници) одржаној 18.12.2020. године.

• 22. Децембар, 2020
• Коментари (0)

Списак тема одобрених на електронској седници ННВ-а одржаној 18.12.2020. године.

Семинар за геометрију и примене, 24. децембар 2020 - одложено

• 21. Децембар, 2020
• Коментари (0)

Предавање на Семинару најављено за 24. децембар 2020. је одложено и биће одржано у јануару 2021. Нови термин предавања биће благовремено објављен.
Предавач: Тијана Шукиловић, Математички факултет

Наслов предавања: СУБ-РИМАНОВЕ СТРУКТУРЕ НА ЛИЈЕВИМ ГРУПАМА

Апстракт:
Под суб-Римановом многострукошћу подразумевамо тројку $(M, Delta, g)$, где је $M$ повезана глатка многострукост димензије $n$, $Delta$ глатка дистрибуција константног ранга $r<n$ и $g$ Риманова метрика на $Delta$.
Претпостављамо да дистрибуција $Delta$ задовољава Hörmander-ов услов:
Лијева алгебра генерисана векторима тангентним на дистрибуцију у свакој тачки разапиње тангенти простор многострукости. Под овим условом, на $M$ је дефинисана природна структура метричког простора са Carnot–Carathéodory-јевим растојањем, које је коначно и непрекидно.
Суб-Риманова структура на Лијевој групи је лево-инваријантна ако су њена дистрибуција и скаларни производ инваријантни при дејству групе левим транслацијама. Лево-инваријантна дистрибуција јединствено је одређена дводимензионим подпростором одговарајуће Лијеве алгебре.
Лево-инваријантне структуре су основни примери суб-Риманових многострукости и почетна тачка за проучавање и разумевање суб-Риманове геометрије.

Напомена: Састанак Семинара биће могуће пратити и онлајн, преко Webex платформе.

Одељење за механику, 23. децембар 2020.

• 21. Децембар, 2020
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 23. децембра 2020, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Божидар Јовановић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: ДЕМЧЕНКОВА ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈЕ ИЗ 1923. И САВРЕМЕНА НЕХОЛОНОМНА МЕХАНИКА

Апстракт: Предавање је наставак предавања Борислава Гајића од 2.12.2020. у коме је представљен интеграбилни нехолономски случај котрљања без клизања гироскопске лопте по сфери. Овај случај је добио и детаљно проучио Василије Демченко у својој докторској дисертацији под руководством Антона Билимовића, одбрањеној на Универзитету у Београду 1923. У овом предавању размотрићемо значај дисертације у савременој нехолономној механици (заједнички рад са В. Драговићем и Б. Гајићем).

Напомена: Предавање се може накнадно погледати на линку
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sL2JyyLQwBsoyKaZS
уколико предавач да своју сагласност.