Математички факултет

Списак тема мастер радова одобрених на 362. седници ННВ-а одржаној 17.05.2019. године.

• 20. Мај, 2019
• Коментари (0)

Списак тема одобрених на седници ННВ-а одржаној  17.05.2019. године.

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 23. мај 2019.

• 20. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 23. маја 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: Милош Миловановић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: ВРЕМЕНСКИ КОНТИНУУМ БРАУВЕРА

Апстракт:
Намера нам је да заснујемо конитинуум ослањајући се на физику комплексних система. У том циљу, обраћамо се интуиционистичкој математици Браувера, што подразумева процесуалну дефиницију реалног броја који се односи на проблем мерења. Показујемо да је Брауверов континуум категорички скелет комплексних система чије је дефиниционо својство постојање временског оператора. Он дејствује у простору континуалних сигнала представљајући мултирезолуциону хијерархију коју успоставља процес мерења. Скривени Марковљев модел, који сажима статистичке особености ове хијерархије, применљив је на широк опсег сигнала и потврђен експериментално. Овим је наговештен нови метод који се већ показао веома корисним у примењеној математици.

Одељење за математику, 24. мај 2019.

• 20. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 24. маја 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Бојан Башић, ДМИ Нови Сад

Наслов и апстракт предавања биће накнадно објављени

Семинар из астрономије и астрофизике, 21. мај 2019.

• 20. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 21. маја 2019, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: др Никола Веселиновић, Нискофонска лабораторија за нуклеарну физику, Институт за физику, Београд

Наслов предавања: УТИЦАЈ СУНЦА НА ГАЛАКТИЧКО КОСМИЧКО ЗРАЧЕЊЕ

Апстракт: Већ више од пола века познато је да активност Сунца утиче на флукс космичког зрачења које меримо на Земљи. Активност Сунца се рефлектује кроз соларни ветар и хелиосферу која утиче на транспорт честица космичког зрачења у зависности од њихове енергије. У оквиру посматрања космичког зрачења уочавају се периодичне и апериодичне промене флукса изазване овим утицајем. Један од најзначајнијих апериодичних феномена је и смањивање флукса космичког зрачења за неколико процената које траје неколико дана. Овај феномен се назива Форбусевим смањењем. Одавно је познато да је тај феномен повезан са ирегуларностима у хелиосфери које су последица виолентних процеса на Сунцу који могу довести и до сметњи које утичу на цивилизацију. Предмет овог истраживања је анализа корелација између параметара Форбусевог смањења и параметара соларног ветра и хелиосфере, засновано на подацима прибављеним нашим подземним муонским детектором, другим детекторима на површини планете и сателита. Ово истраживање представља корисну надоградњу већ постојећих система у свету ка већим енергијама космичког зрачења што је од значаја за истраживање домета утицаја Сунца на галактичко космичко зрачење, као и карактеризацију екстремних догађаја на Сунцу попут пертурберанци али и прецизније одређивање градијента и анизотропије космичког зрачења.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 21. мај 2019.

• 20. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 21. маја 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Александар Петровић, редовни професор на докторским студијама "Историја и филозофија природних наука и технологије" Универзитета у Београду

Наслов предавања: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - ОД НОМОКАНОНА ДО КАНОНА ОСУНЧАВАЊА

Апстракт: Номоканон Светог Саве је настао пре тачно 800 година. Он је поставио однос цркве и државе као теорију симфоније. На томе данас почива српска култура. Пре 80 година је Албрехт Пенк Миланковићеву теорију осунчавања назвао каноном. Он је симфонија небеске механике и геолошке динамике. На том повезивању данас почива космичка климатологија, јер канон осунчавања обухвата сва небеска тела са чврстом кором у Сунчевом систему и изван њега. У складу два канона се појављује етика без које је знање лишено смисла сведено на технологију.

Online курс за развој каријере студената

• 16. Мај, 2019
• Коментари (0)

Универзитетски центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду ће реализовати за студенте свих факултета у саставу Универзитета у Београд онлајн курс под називом ВЕШТИНЕ УПРАВЉАЊА КАРИЈЕРОМ .

Почетак курса је планиран за прву недељу јуна, траје пет недеља и осмишљен је тако да студенти могу да му приступају када и где њима одговара.

Више информација на:

www.razvojkarijere.bg.ac.rs
www.studentskapraksa.com

Одбрана докторске дисертације Georgiosa Tsirvoulisa

• 16. Мај, 2019
• Коментари (0)

Одбрана докторске дисертације Georgiosa Tsirvoulisa: „Секуларна динамика изабраних фамилија астероида“, биће одржана у среду 22.05.2019. године у 18.00 часова, у учионици 809.

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 16. мај 2019.

• 14. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 16. маја 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: др Никола Танић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић"

Наслов предавања: ГЕНЕТИЧКИ КОД ПРИРОДНЕ VS СИНТЕТИЧКЕ HАCHIMOJI ДНК - КАКО БИ ИЗГЛЕДАО ЖИВОТ НА НАШОЈ ПЛАНЕТИ СА ДУПЛО ВЕЋИМ БРОЈЕМ ОСНОВНИХ ГРАДИВНИХ БЛОКОВА ДНК?

Апстракт: Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) носи информације за развој и правилно функционисање свих живих организама. Заједно са РНК и протеинима, ДНК је један од три главна типа макромолекула који су есенцијални за све познате форме живота. Сваки ланац ДНК се састоји од градивних јединица које називамо нуклотиди а којих има 4 врсте: аденин (A), тимин (T), гуанин (G) и цитозин (C). “Језик" за преношење генетичке поруке са ДНК (гена) на протеине назива се генетички код (шифра), а садржана је у редоследу нуклеотида на ланцу ДНК. Његова јединица је низ од три нуклеотида ДНК (триплет) и он се у целини комплементарно преноси на i-РНК (која уместо тимина има урацил). Сваки триплет на i-РНК је кодон за једну аминокиселину, а низ међусобно повезаних аминокиселина чини полипептидни ланац (протеин). Улогу преводиоца значења кодона играју транспортне РНК својим антикодомима, у процесу транслације, које истовремено и преносе аминокиселине до места синтезе протеина - рибозома. Скоро сва жива бића користе исти генетички код, односно генетичку шифру, која се назива Стандардни генетички код.

А како би генетички код изгледао да је еволуција ишла у правцу успостављана ДНК са више (осам) нуклеотида као градивних блокова? Како би изгледао живот на нашој планети? Hachimoji ДНК (од јапанског bā wén zì hachimoji, "осам слова") је синтетички аналог нуклеинске киселине који користи четири синтетичка нуклеотида поред четири присутна у природњ ДНК. То омогућава четири допуштена основна пара: два неприродна основна пара која формирају синтетички нуклеотиди и два нормална пара. Заједно са инжењерисаном T7 РНА полимеразом, ова проширена ДНК алфабета се може транскрибовати у i-РНК. Hachimoji базе су демонстриране и у ДНК и у РНК аналозима, при чему су као основни шећери коришћени дезоксирибоза и рибоза.

Према томе, hachimoji ДНК, као и природна ДНК, подржава живот, јер се на предвидив начин упарује и копира (транскрибује) у hachimoji РНК.

Семинар Биоинформатика, 22. мај 2019.

• 13. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 22. маја 2019. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15.

Предавач: Анђела Родић и Стефан Граовац, Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ДИНАМИКА РЕГУЛАЦИЈЕ РЕСТРИКЦИОНО-МОДИФИКАЦИОНИХ СИСТЕМА БАКТЕРИЈА: ОД БИОФИЗИЧКИХ МОДЕЛА КА СИНТЕТИЧКОЈ БИОЛОГИЈИ


Апстракт:
Рестрикционо-модификациони(R-M) системи су мале генске мреже бактерија, често у потпуности кодиране  плазмидима, које обезбеђују  експресију  два  ензима: рестрикциона  ендонуклеаза (RE) сече специфичне DNK секвенце, док их метилтрансфераза (MT) штити од сечења. Основни задатак R-M система је да бране бактеријску ћелију од унете стране DNK, а да притом не оштете геном домаћина. Како би експресија наведених ензима била строго контролисана у новонасељеној бактерији и, нарочито, да би укључивала кашњење појаве RE које обезбеђује довољно времена за почетну, заштитну метилацију генома, изненађујуће, R-M системи се ослањају на велики број различитих регулаторних својстава, као што су специјализовани транскрипциони фактори  (C протеини), њихово кооперативно везивање, преклопљени промотори, антисенс RNK, одсуство места за везивање рибозома са транскрипта и др. Имајући у виду имунску функцију коју деле сви R-M системи, претпоставили смо да неколико одабраних особина динамике експресије система, које су одговорне  за безбедно и ефикасно успостављање система у новом домаћину, условљава дизајн регулације система. Затим смо, комбинацијом термодинамичког и динамичког моделовања и биохемијских експеримената, анализирали четири R-M система која користе веома различите механизме регулације транскрипције и показали да се дизајн сваког од ових система може објаснити предложеним динамичким принципима [1-4]. Међутим, бактерије у природној средини могу да  се нађу у веома различитим глобалним физиолошким условима, који воде значајним разликама у брзини раста ћелија. Зато  се поставља питање,у којој мери ефекати динамике популације утичу на унутарћелијску динамику експресије RE и MT, као и да ли су нађени динамички принципи робусни у односу на промене брзине раста ћелије. Користећи прва расположива мерења на нивоу појединачних ћелија код R-M система [1], показали смо да је укључивање ефеката динамике популације неопходно да би се квантитативно објаснила  експериментална  мерења [5]. Такође, наши прелиминарни  резултати указују на то да је регулација R-M система дизајнирана (односно  оптимизована еволуцијом) тако да повећа робусност динамичких особина система (нпр. односа RE и MT у стацинарном стању) у односу на  промене брзине раста ћелија. Са становишта  биоинжињерских примена, разноврсна регулаторна својства и еволуциони принципи дизајна пронађени у R-M системима могу да послуже као градивни блокови, односно смернице у конструисању вештачких генских кола у синтетичкој биологији.

Референце:

[1] Morozova N, Sabantsev A, Bogdanova E, Fedorova Y, Maikova A, Vedyaykin A, Rodić A, Đorđević M, Khodorkovskii M, Severinov, Nucleic Acids Research 44:790, 2016.

[2] Rodic A, Blagojević B, Zdobnov E, Đorđević M, Đorđević M, BMC Systems Biology 11:377, 2017.

[3] Rodić A, Blagojević B, Đorđević M, In: Systems Biology (pp. 37-58). Springer Nature, 2018.

[4] Klimuk E, Bogdanova E, Nagornykh M, Rodić A, Đorđević M, Medvedeva S, Pavlova O, Severinov K, Nucleic Acids Research 46:10810, 2018.

[5] Graovac S, Rodić A, Đorđević  M, Severinov K, Đorđević  M, Molecules 24:198, 2019.

Научно-стручни скуп ИНФОРМАТИКА 2019, 15. мај 2019.

• 13. Мај, 2019
• Коментари (0)

Друштво за информатику Србије организује научно-стручни скуп ИНФОРМАТИКА 2019: „Нови трендови у развоју информационих система“.

Скуп ће бити одржан у среду 15. маја 2019. у великој сали Грађевинског факултета у Београду са почетком у 11 часова.

На скупу ће се говорити о искуствима у примени концепта „отворени подаци“, „Edge компјутингу“, савременим ERP решењима за комунална предузећа и перспективама примена интернета.

Програм скупа

Улаз је слободан, са молбом да се долазак најави на office@dis.org.rs