Поводом Дана Математичког факултета 2021. године додељене су следеће јубиларне награде за десет, двадесет, тридесет и тридесет пет година рада.
За 35 година рада награду је добио проф. др Данко Јоцић, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду.
За 30 година рада награду је добио проф. др Александар Савић, ванредни професор.
детаљније
Одбрана докторске дисертације Александра Јовића: „Услови екстремума за једну класу проблема оптимизације са непрекидним временом“, биће одржана 22.12.2021. године у 12:15 часова, у сали 706.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у петак 17. децембра 2021. са почетком у 14.15 часова.
Предавач: Стефан Ивковић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ПОЛУ-ФРЕДХОЛМОВИ ОПЕРАТОРИ НА ХИЛБЕРТОВИМ C*-МОДУЛИМА
Апстракт:
Полу-Фредхолмови оператори на Хилбертовим (и Банаховим) просторима су проучавани већ деценијама. Мотивација за проучавање ових оператора и општије, оператора који имају уопштени инверз, проистиче из решавања једначина облика Fx=y где је F ограничен оператор на Хилбертовом простору, а x и y су елементи тог Хилбертовог простора. Сад, Хилбертови C*- модули су природно уопштење Хилбертових простора које настаје када се поље скалара замени неком произвољном C*- алгебром. Мишченко и Фоменко су дефинисали C*-Фредхолмов оператор на стандардном Хилбертовом C*-модулу и доказали да нека основна својства класичног Фредхолмовог оператора важе и када се посматра ово уопштење. Показује се да многи оператори који нису Фредхолмови у класичном смислу, посматрано као оператори на Банаховим просторима, постају C*-Фредхолмови оператори у смислу Мишченка и Фоменка када се посматрају као оператори на Хилбертовим C*-модулима, што је и основни разлог за проучавање ове нове класе оператора.
Настављајући даље дефинишемо полу-C*-Фредхолмов и полу-C*-Вајлов оператор на Хилбертовом C*- модулу као уопштење класичног полу-Фредхолмовог и полу-Вајловог оператора на Хилбертовом простору.
Показујемо да су класе ових оператора затворене за множење, отворене у топологији индукованој нормом, инваријантне за компактне пертурбације и многе друге резултате који у овом контексту уопштавају пандане из класичне полу-Фредхолм теорије на Хилбертовим просторима. На крају проучавамо ограничене C*-операторе са затвореном сликом и дајемо неопходне и довољне услове да композиција таквих оператора има затворену слику.
Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
Уколико желите само да пратите предавање, без могућности активног учешћа, пренос је доступан на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/J6zEMJyMSoAbTMMX7
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у петак, 17. децембра 2021. са почетком у 12 часова.
Предавач: Маја Новаковић, Марија Шеган-Радоњић и Дејан Вукелић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА 75 ГОДИНА МАТЕМАТИЧКОГ ИНСТИТУТА САНУ
Апстракт:
Ове године Математички институт Српске академије науке и уметности са седиштем у Београду обележава 75 година од свог оснивања. Тим поводом је организована пригодна изложба у виртуелном формату, условљена изазовима које је пред савремени свет поставила пандемија корона вируса. У раду ће бити направљен осврт на то како су модерне дигиталне технологије и принципи дигитализације културног и научног наслеђа употребљени да се стручној и широј јавности представи Математички институт на даљину, у дигиталном окружењу.
Линк са приступ предавању:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CihYM6Nratzix7c8G
Линк за регистрацију корисника групе "Студентски семинар":
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 15. децембра 2021. са почетком у 18:15.
Предавач: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, научни саветник Института за медицинска истраживања
Наслов предавања: КИНЕТИКА СПЕЦИФИЧНИХ АНТИТЕЛА У ПЕРИОДУ ДО 9 МЕСЕЦИ ПОСЛЕ ПРИМЕНЕ ВАКЦИНА ПРОТИВ SARS CoV-2 ДОСТУПНИХ У СРБИЈИ И ЊИХОВА ЕФИКАСНОСТ
Биографија предавача и апстракт предавања ће бити доступни на http://bioinfo.matf.bg.ac.rs/.
Линк за приступ Семинару:
https://matf.webex.com/meet/birbi
детаљније
Одбрана докторске дисертације Маје Рославцев: „Гребнерове базе за коначно генерисане идеале над неким класама ненетериних прстена“, биће одржана 17.12.2021. године у 12.30 часова у учионици 821.
детаљније
Одбор Задужбине Ђоке Влајковића донео је одлуку о расписивању Конкурса за доделу 6(шест) награда Задужбине Ђоке Влајковића за најбоље научне радове младих научних радника Универзитета у Београду.
Конкурсом се из средстава Задужбине Ђоке Влајковића додељују награде у износу од по 150.000,00 динара.
Награде се додељују младим научницима из сваке од групација друштвено-хуманистичких, медицинских, природно математичких и техничко-технолошких наука.
Рок за подношење пријава је од 13. децембра 2021. године до 28. јануара 2022. године.
Документација се у штампаној форми подноси на адресу: Универзитет у Београду, Студентски трг бр. 1 са назнаком - Конкурс за награду Задужбине Ђоке Влајковића.
Документација у електронској форми доставља се као један документ у ПДФ формату на адресу: popovm1@rect.bg.ac.rs.
Детаљније и потребне информације о условима Конкурса наћи ћете на линку Конкурс награде, а на овом линку се налази Пријава на Конкурс.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у четвртак, 16. децембра 2021. са почетком у 17.15 часова преко Webex платформе.
Предавач: Ненад О. Весић, Математички институт САНУ, Београд
Наслов предавања: ИНВАРИЈАНТЕ СКОРО ГЕОДЕЗИЈСКИХ ПРЕСЛИКАВАЊА ТРЕЋЕГ ТИПА
Апстракт:
Ово предавање, састоји се из увода и три дела. У првом делу је представљен начин, који је успоставио Херман Вејл - а многи математичари прихватили као неприкосновен - на који се долази до инваријанти геометријских пресликавања. Пре тога, подсетићемо се и Томасовог пројективног параметра и Вејловог пројективног тензора. У другом делу презентације, биће представљено унапређење Вејлове методе. Биће анализиран пример инваријанти геодезијског пресликавања простора несиметричне афине конексије. Направиће се паралела са резултатима добијеним по Вејловом моделу. Трећи део је главни део ове презентације. У њему ће бити добијене инваријанте еквиторзионог скоро геодезијског пресликавања трећег типа простора несиметричне афине конексије. Пре главног резултата, а у трећем делу презентације, биће представљене претходно добијене инваријанте скоро геодезијских пресликавања трећег типа и додатне претпоставке које су биле неопходне да би се те инваријанте добиле.
Линк за приступ предавању:
https://matf.webex.com/matf/j.php?MTID=m33f7e47dfba06b6a462b71ffb31802fd
Meeting number (access code): 2392 477 7246
Meeting password: Bbazqjbc7693
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 15. децембра 2021. од 19 до 20 часова.
Предавач: Prof. Aleksandra Dedinec, Faculty of Computer Science and Engineerings, Ss. Cyril and Methodius University, Skopje, Macedonia
Наслов предавања: APPLICATION OF MACHINE LEARNING MODELS IN SMART GRIDS
Апстракт:
In this research, application of machine learning methods in smart grids is analyzed. This aspect includes the utilization of the large amount of available digital information for creating smart models for planning and forecasting. The latest and new achievements in the field of machine learning are used for that purpose. Specifically, models based on deep belief networks are developed and it is examined whether these models may be applied for electricity load and price forecasting. For that purpose, the hourly data of the prices of the power exchanges in the region of Southeast Europe (Serbia, Bulgaria and Croatia) are used, as well as hourly data for electricity load in Macedonia. The obtained results present the advantages of the developed models based on deep belief networks, compared to the traditional neural networks, when pplied to electricity price and load forecasting. Additionally, the important variables that are used as an input in each of the models are presented.
Регистрациона форма за учесће на Семинару је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Пренос семинара је доступан и регистрованим и нерегистрованим корисницима на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у уторак, 14. децембра 2021. са почетком у 14.15 часова.
Предавач: Милош Котлар, Електротехнички факултет у Београду
Наслов предавања: ДЕТЕКЦИЈА АНОМАЛИЈА КОРИШЋЕЊЕМ МЕТА ПОДАТАКА У АУТОМАТИЗОВАНИМ СИСТЕМИМА ЗА МАШИНСКО УЧЕЊЕ
Апстракт:
Генерисање велике количине података условљено развојем крајњих уређаја (енг. Edge Devices) и интернет ствари (енг. Internet of Things) довело је до убрзаног развоја технологије и алгоритама за машинско учење који се користе у системима за анализу и обраду података. Са великом количином података у системима за њихову анализу и обраду, заснованим на алгоритмима за машинско учење, перформансе система искључиво зависе од квалитета података, одабраног модела и параметара модела. Аномалије у подацима представљају инстанце које се разликују од дистрибуције података, утичу на квалитет података и могу да се детектују коришћењем алгоритама за машинско учење. Предлог модела и параметара модела за детекцију аномалија искључиво зависи од експертизе креатора система или доменског експерта. У случајевима када не постоји узорак података са обележеним аномалијама, што је чест случај у подацима из реалног света, предлог модела за детекцију аномалија није тривијалан. Предлог модела за детекцију аномалија се може аутоматизовати, при чему такав систем за аутоматизовано машинско учење (енг. AutoML) предлаже модел за детекцију аномалија у подацима на основу података, мета података, одговарајуће оптимитационе метрике и претходно стеченог знања. Како би се омогућила имплементација аутоматизованог система за детекцију аномалија, потребно је дефинисати скуп функција за израчунавање мета података који ће се користити за предлагање модела за одговарајућу оптимизациону метрику.
Идеја је да се систем за израчунавање мета података заснива на функцијама које користе доменско знање. Подразумева се да се за детекцију аномалија користе постојећи алгоритми, тако да се проблем своди на креирање скупа функција за израчунавање мета података који ће каратеризовати аномалије у подацима. Коришћењем функција које користе доменско знање, креатор података или доменски експерт ће бити у могућности да израчуна мета податке у случајевима када не постоји узорак података са обележеним аномалијама. Претходна истраживања су показала да је детекција аномалија заступљена у различитим областима и за различите типове података, тако да наведени аспекти треба да буду посебно анализирани за различите типове локалитета и различите димензионалне просторе аномалија. Како се у аутоматизованим системима за машинско учење користе функције које мере удаљеност између скупова података на основу мета података, идеја је да се уради евалуација постојећих и предлог нових функција за мерење удаљености између мета података како би се показало који тип функција за мерење удаљености даје добре резултате за предложени скуп мета података. Такође, биће анализирана ефикасност система на различитим архитектурама и местима извршавања како би се показало у којим окружењима предложено решење може да се имплементира и под којим условима.
Због тренутне епидемиолошке ситуације, предавања се могу пратити искључиво на даљину преко линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
За активно учешће на Семинару (дискусија, евиденција присуства) неопходно је да се на том линку и улогујете (ставка "login" у горњем десном углу). Уколико нисте већ регистровани то можете учинити преко линка: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/xzGqvSp7aWbg8WpYX
детаљније