Списак тема мастер радова одобрених на 356. седници ННВ-а одржаној 16.11.2018. године.

Детаљније

детаљније

Математичке методе у обради дигиталних слика и њихова примена, Serbian Visions, 24.11.2018.

Математички факултет представиће се на овогодишњој манифестацији Serbian Visions, која се одржава у току викенда 24. и 25.11.2018. у хотелу Radisson Blu Old Mill.

Serbian Visions 2018 је викенд манифестација, мултиконгрес који у својих 60 двочасовних манифестација обухвата широк спектар тема: образовање, људска права, економију, културу, здравље, заштиту животне средине, безбедност, иновације, као и многе друге.

Време: субота 24. и недеља 25. новембар 2018. од 10 до 20 сати

Место: Hotel Radisson Blu Old Mill, Београд

Публици ће се представити организације цивилног сектора, стручне асоцијације, институције и представници привреде који се баве хуманитарним радом, унапређењем положаја маргинализованих група, заштитом животне средине, заштитом животиња, образовањем, иновацијама, новим технологијама, проблемом незапослености, и др.

Позивамо вас да на овој манифестацији посетите Математички факултет који ће се публици представити темом: Математичке методе у обради дигиталних слика и њихова примена у суботу 24.11.2018. од 10 до 12 сати, сала М2 (110) у приземљу хотела Radisson Blu Old Mill, Булевар Војводе Мишића 15.

Предавање ће држати асистент Владимир Кузмановић, Катедра за рачунарство.

Сви који желе да присуствују предавању: Математичке методе у обради дигиталних слика и њихова примена, треба да се јаве мејлом на: pr@matf.bg.ac.rs најкасније до 22.11.2018.

Улаз је бесплатан, а број места ограничен.

Програм - субота 24.11.2018.
Програм - недеља 25.11.2018.

http://www.serbian-visions.rs/

детаљније

Дани подршке бруцошима на Математичком факултету, четвртак 22.11.2018.

Центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду организује програм "Дани подршке бруцошима".

22. новембра организујемо радионице баш на Вашем факултету – Математичком факултету, у студентској читаоници Библиотеке на првом спрату.

Прилагођавање новој средини, друштву, градиву и организацији на факултету може бити тешко. Како бисте се што боље снашли потребно је, пре свега информисање, рад на себи и снабдевање ресурсима за подршку.

Саветници Центра помоћи ће вам да прибавите потребне информације, добијете корисне савете, усавршавате се кроз различите едукативне програме и превазиђете проблеме током студирања, а и касније, приликом потраге за првим радним искуством.

Током програма "Дани подршке бруцошима" можете се пријавити за радионице о ефикасном учењу, планирању времена и постављању приоритета, управљању тремом пред испит, јавни наступ и у другим стресним ситуацијама.

Радионице ће бити одржане на различитим факултетима – пратите вести на  https://www.facebook.com/events/2723794297646066/  и нашој ФБ страници.

Такође, увек можете заказати индивидуално саветовање преко формулара на сајту http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/zakazite-savetovanje и у поверљивој атмосфери разговарати са једним од саветника из Центра.

Погледајте распоред радионица и пријавите се до 20. новембра у поноћ преко линка https://goo.gl/forms/CMZjkBdiGTt5hVLv1

О радионицама:

9:00 – 11:30
Учи лако - сазнај како - на радионици ће бити речи о различитим стиловима учења, методама и техникама које су значајне за лакше и брже учење и памћење, мотивацији и организацији процеса учења.

12:00 – 14:30
Планирање и организација времена - радионица вам може помоћи да боље планирате своје време, служите се различитим техникама организације и издвојите приоритете, како бисте искористили свој максимум током студија.

15:00 – 17:00
Борба са страхом, тремом и стресом – радионца која вам може помоћи да развијете здраве начине суочавања са стресним ситуацијама.


Препорука је да направите кориснички налог на сајту http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/ како бисте увек били у току и све информације о актуелним дешавањима, радионицама, конкурсима за студенте добијали на Е-пошту.

Видимо се! :)

Ваш Центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду

Позив
Најава

детаљније

Одељење за математику, 23. новембар 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 23. новембра 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Ђорђе Кртинић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: ШУРОВИ МНОЖИОЦИ И УОПШТЕЊЕ ФЕЈЕРОВЕ ТЕОРИЈЕ НА ПРОСТОРЕ ОПЕРАТОРА

Апстракт: Класична Фејерова теорема показује да Ћезарове средине парцијалних сума Фуријеовог реда непрекидне функције равномерно конвергирају ка тој функцији. Овај резултат је искоришћен да се класична Фејерова теорија пренесе на погодну Банахову алгебру (у односу на Шурово множење матрица), која је, сходно томе, названа простором непрекидних матрица. Биће показано да добијени резултати не зависе од метода сумабилности, тј. од апроксимативног језгра, а размотрићемо и аналогне резултате на Шатеновим идеалима. Такође, биће приказана и нека уопштења на блок матрични случај. На самом почетку биће дат кратак преглед познатих резултата који су коришћени за поменуте генерализације, као што су делови теорије идеала компактних оператора на Хилбертовом простору и особине Шуровог множења, са посебним освртом на множење Теплицовим матрицама.

детаљније

Семинар за теорију релативности и космолошке моделе, 21. новембар 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. новембра 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 11 часова.

Предавач: Драгомир М. Давидовић, Институт Винча

Наслов предавања:  ВРЕМЕ У СПЕЦИЈАЛНОЈ ТЕОРИЈИ РЕЛАТИВНОСТИ, КОНВЕНЦИОНАЛНИ КАРАКТЕР БРЗИНЕ СВЕТЛОСТИ, РЕАЛИСТИЧНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЛОРЕНЦОВИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА

Апстракт: Најпре ће сасвим укратко бити описана различита филозофска схватања времена. Потом ће, следећи класика теорије релативности А. А. Фридмана, бити описано шта се под временом подразумева у СТР. Биће приказано и објашњено схватање Анрија Поенкареа да је константност и изотропност брзине светлости у свим инерцијалним системима референције само најједноставнија конвенција која, срећом, не доводи до противречности. Биће објашњен физички смисао симбола који фигуришу у Лоренцовим трансформацијама.

детаљније

Семинар за историју и философију математике, 20. новембар 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. новембра 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12:15.

Предавач: Бошко Јовановић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ГРАФ МАТЕМАТИЧКИХ ПРЕДАКА И ПОТОМАКА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА, СА АКЦЕНТОМ НА ПРЕТКЕ

Апстракт: Математичко генеалошко стабло Михаила Петровића се може представити у облику сложеног графа који се на природан начин дели на два подграфа. Први чине учитељи и претходници Михаила Петровића, а други његови ученици и следбеници. Утврђено је око 200 претходника М. Петровића, међу којима су познати математичари Ермит, Пикар, Дарбу, Лиувил, Пуасон, Лагранж, Лаплас, Ојлер, d`Alamber, Јохан и Јакоб Бернули, Лајбниц и др. Ту такође срећемо имена познатих научника из блиских дисциплина: Хајгенс, Коперник, Снелиус, Лука Пачоли, али и нека која у датом контексту не бисмо очекивали: Еразмо Ротердамски, Николас Лемери, Габриел Фалопио, Јозеф Скалигер, Григорије Палама. Најдужа грана у подграфу претходника М. Петровића пружа се до друге половине 12. века и завршава се са четири персијско-арапска филозофа/астронома (Ал-Бухари, Насир ал Дин ал Туси, Камал Ибн Јунус, Шараф ал Дин ал Туси). Већ и само посматрање овог "родослова" наводи нас на снажну мисао о јединствености науке и непостојању граница између научних дисциплина, људи и народа. Подграф ученика и следбеника М. Петровића обухвата знатно краћи временски период али садржи већи број имена (преко 900). Међу њима је двадесетак академика и велики број професора универзитета. С правом се може рећи да смо сви ми, данашњи српски математичари, ученици и наследници М. Петровића.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 20. новембар 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. новембра 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Владисав Јелисавчић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: СТРУКТУИРАНО УЧЕЊЕ НАД ВЕЛИКИМ ПОДАЦИМА ЗАСНОВАНО НА ВЕРОВАТНОСНИМ ГРАФОВСКИМ МОДЕЛИМА

Апстракт: Вероватносни графовски модели су класа алгоритама за структуирано учење код којих је проблем представљен помоћу случајних променљивих. Марковљева случајна поља су вероватносни графовски модели у којима су променљиве представљене као чворови, док су интеракције између  променљивих представљене као гране неусмереног графа. Циљ истраживања представљеног у овом излагању је проналажење и анализа нових модела за структуирано учење и алгоритама за њихово обучавање. Учење оваквих модела се најчешће обавља проналажењем максималне веродостојности (eng. maximum likelihood), помоћу метода конвексне оптимизације. Ефикасност учења, као и закључивања на основу наученог модела, у  великој мери зависи од особина самог модела и претпоставки над којима је  заснован, као и прилагођености модела проблему. У склопу овог истраживања, најпре је осмишљена  и реализована генерализација једне постојеће GCRF формулације. Затим је извршена експериментална анализа предложеног модела на неколико синтетичких и неколико стварних скупова података из актуелних домена климатологије и здравства, као и анализа сложености алгоритма. Затим је уочен тип проблема који је веома заступљен а није довољно обрађен у литератури, и за који је могуће увести додатне претпоставке за које је показано да могу знатно олакшати проблем учења структуре из многодимензионалних података. Предложена су и реализована два нова GMRF модела заснована на уведеним претпоставкама и L1 регуларизационе норме, и развијени су брзи и скалабилни алгоритми за њихово учење. Показана је предност предложених модела над постојећим решењима у виду брзине и скалабилности. Предложени алгоритми су експериментално потврђени кроз поређење са најбржим постојећим решењима на неколико многодимензионалних синтетичких проблема као и на правим подацима из области експресије гена, DNK метилације и EEG сигнала. Затим је одрађена теоријска анализа сложености алгоритама и експериментално потврђена способност паралелизације. За крај су предложене још две додатне екстензије GCRF модела и постављена је теоријска основа за њихово учење.

 

детаљније

КГТА семинар, 20. новембар 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. новембра 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавач: Лука Милићевић

Наслов предавања: БИЛИНЕРНА АДИТИВНА КОМБИНАТОРИКА

Апстракт: Полазиште су две класичне теореме адитивне комбинаторике: Фриманова и Balog-Semeredi-Gauers теорема. Фриманова теорема класификује све скупове целих бројева који имају мали број сума парова елемената. Balog-Semeredi-Gauers теорема повезује скупове који имају много четворки (a,b,c,d) са својством a + b = c + d, са скуповима који имају мало сума. У овом предавању биће речи о билинеарним уопштењима ових теорема.

Напомена: У питању су резултаи заједничких истраживања са Тимом Гауерсом.

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 15. новембар 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 15. новембра 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: Никола Тунески, Cyril and Methodius University in Skopje, Republic of Macedonia

Наслов предавања: UNIVALENT FUNCTIONS: SHORT INTRODUCTION AND SOME NEW RESULTS

Апстракт:
A complex function of one variable is said to be univalent if it is one-on-one and onto. The Riemann mapping theorem gives right to consider only univalent functions defined on the unit disk, while a result of Titchmarsh justifies normalization of univalent functions in a way that f(0) = f`(0) - 1 = 0, i.e., f(z) = z + a2z2 + a3z3 + ..... These functions form the class of univalent functions S. The Bieberbach conjecture from 1916 busted the interest for the class S which resulted in development of variety of new methods and delivery of plenty significant results. It was finally proven by de Branges in 1984. Nevertheless, the interest for univalent functions remained. The class S is large and the study is usually focused on its subclasses that carry quite descriptive names such as starlike functions, convex functions, close-to-convex functions, functions with bounded turning etc. There are two major directions for research: - find sufficient condition that embed certain function in the class of univalent functions or some of its subclasses (the condition is usually over a simple expression involving f, f`, f`` or over the coefficients from the expansion of f); -study the geometrical and analytical properties of functions in S or its subclasses.

The lecture will give definitions and explanations of the main terms, as well as explanation of the methods that I most frequently use in my research (differential subordinations and Clunie-Jack lemma). The focus will be on presentation of selected results from the theory with highlights of mine contribution.

детаљније

Семинар за симплектичку топологију, 18. децембар 2018.

У оквиру Семинара за симплектичку топологију у уторак, 18. децембра 2018 у термину од 16 до 18 часова, Николас Вилкинс са Универзитета у Оксфорду (Nicholas Wilkins, University of Oxford) одржаће предавање у сали 821.


Наслов предавања: THE QUANTUM STEENROD SQUARE AND RELATED OPERATIONS

Апстракт:
The Steenrod square is a ring homomorphism from the cohomology of a topological space to the Z/2-equivariant cohomology of this space (with the trivial Z/2-action). Given a closed monotone symplectic manifold, we will define a deformed notion of the Steenrod square for quantum cohomology, which will not in general be a ring homomorphism, and talk about some properties and calculations. We will then frame these in the broader setting of Seidel’s equivariant pair-of-pants product.

детаљније

Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести